Инфраорбитални живац

Инфраорбитални живац (лат. nervus infraorbitalis) је завршна грана горњовиличног нерва. Простире се од доње орбиталне пукотине косо унутра и унапред преко пода очне дупље и улази у инфраорбитални жлеб (лат. sulcus infraorbitalis), а након тога понире у истоимени канал (лат. canalis infraorbitalis) и излази на предњој страни тела горње вилице где се дели у своје завршне гране.^[1]^[2]^[3]

Бочне гране

Током проласка кроз инфраорбитални жлеб и канал, живац даје своје бочне гране: средњу горњу зубну грану и предње горње зубне гране.

Средња горња зубна грана (лат. ramus alveolaris superior medius) се спушта низ задњи и потом предњи зид виличног синуса и у пределу коренова преткутњака се спаја са осталим зубним гранама и улази у горњи зубни сплет. Највећим делом ова грана оживчава први и други горњи преткутњак.

Предње горње зубне гране (лат. rami alveolares superiores anteriores) се одвајају у инфраорбиталном каналу и најчешће их има две. оне се спуштају низ коштане каналиће у горњој вилици и у пределу коренова предњих зуба улазе у састав горњег зубног сплета. Они инервишу горњи први и други секутић и горњи очњак.

Горњи зубни сплет

Горњи зубни сплет (лат. plexus dentalis superior) граде задње-горње зубне гране и бочне гране инфраорбиталног нерва. Из њега се издвајају:

горње зубне гране (лат. rami dentales superiores) за горње предње и бочне зубе,
гране за горње десни (лат. rami gingivales superiores) за десни горње вилице и
гранчице за зидове зубних чашица (алвеола), слузокожу и зидове виличног синуса.

Завршне гране

Након што инфраорбитални живац изађе из истоименог канала на предњој страни горње вилице, он се дели у четири групе завршних грана:

спољашње носне гране (лат. rami nasales externi) за бочни део носа,
унутрашње носне гране (лат. rami nasales interni) за опнасти део носне предраде,
горње усне гране (лат. rami labiales superiores) за горњу усну и
доње капачне гране (лат. rami palpebrales inferiores) за оживчавање доњег очног капка.

Референце

^ Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
^ Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература

Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

Мождани живци

[1] Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.

[2] Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

[Gray's_Anatomy40th-3] Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

[2]

[3]